Tek sam u dvadesetima krenio prilazit curama, i naravno pljuštali su odbijanci. I uvijek sam bio razočaran jer nisam imao curu. Dok jedna napokon nije pristala izaći sa mnom na spoj. I sad tek
kontam da ja to ne znam i nemam vremena. Faks, pa ručak, faks, večera, nogoš, pa igre na kompjutoru radnim danom, vikendom nogoš, učenje, izlazak s društvom i spavanjac. Pa ispiti, pa rad na moru preko ljeta. Sad kad sam vidio kako su veze naporne i koliko ulaganja zahtijevaju, prilično
sam zadovoljan svojim životom. Jednostavno sam preumoran da navečer izađem u šetnju s nekim, a kamoli da planiram neke romatnične događaje. Jednostavno nemam vremena.
Nema komentara:
Objavi komentar