Mama, iako ne znam zašto si me pre 17 godina ostavila umotanu u rozu dekicu na pragu od doma kao da sam otpad, ja te i dalje volim najviše na svetu, svake noći te zamišljam i maštam da te vidim. Za
svaki 8.mart ti obavezno kupim cvet koji naravno posle završi u smeću. Verujem da si mnogo lepa, meni najlepša. Zanima me gde si, jesi dobro, imaš li porodicu, još dece? Mama, zašto me nikad nisi
potražila? Setiš li me se? Kako se osećaš tad? Pored svega, ne dam nikom da te blati i priča o tebi loše, moja si dama, moja svetla strana, volim te mama!
Nema komentara:
Objavi komentar