Ostala sam mlada udovica sa dvoje dece, sin je imao dve godine, a ćerka pet meseci. Kad su bili oanovci na roditeljski sam im išla jednom/dva puta godišnje,
u srednje škole sam im ušla jednom kada su proglašavani za đake generacije, na fakultete po dva puta kada su diplomirali i magistrirali. Sin se ženi ovog maja, a ćerka me je malopre zvala da mi kaže da je zaprošena i da je pristala,
a ja evo plačem jer pored sve njihove sreće i uspeha u meni ostaje praznina i tuga jer ON nije tu da sve to podeli sa nama.
Nema komentara:
Objavi komentar